Upotreba toplotnih pumpi počinje sa početkom tridesetih godina prošlog veka, prvo u Americi a ubrzo i u zemljama zapadne evrope.Kod nas su zastupljene dvadesetak godina a prava ekspanzija je na pomolu.

Grejanje/hlađenje pomoću toplotne pumpe štedi do 80% potrošnje električne energije.
Sve to izgleda neverovatno ali obnovljiva energija je svuda oko nas i potrebno je samo koristiti tehnologiju koja omogućava uzimanje toplotne energije iz vazduha,zemlje ili podzemnih voda.Dobijeni podaci i praksa nam razbijaju sve predrasude.

Korišćenje toplotnih pumpi ima prednosti prvenstveno u finansijskom a i u smislu efikasnosti.

Toplotna pumpa voda-voda koja koristi energiju podzemnih voda

Toplotna energija se uzima direktno iz podzemnih voda čija je temperatura obično od 10 do 15oC. Voda protiče kroz sistem toplotne pumpe gde se predaje deo energije. Od vode se, na taj način, oduzima toplota i tako ohlađena, za par stepeni, vraća u zemlju gde se ponovo zagreva, te se proces nastavlja iz početka. Ovakav sistem je najefikasniji i postiže se najveće iskorišćenje. Razmak između bunara treba da bude što je moguće veći, a po mogućnosti ne manji od 10m.

Toplotna pumpa zemlja-voda sa vertikalno postavljenim cevima

Toplotna energija se dobija pomoću vertikalno postavljenih cevi (sondi) na dubini od 50 do 150m u kojima struji voda koja oduzima toplotu od zemlje. Temperatura tla na dubini od 2m iznosi od 7 do 10oC, a na dubini od 100 m temperatura tla se kreće između 10 i 15oC. Učinak vertikalnog izmenjivača kreće se od 20-85W/m. Prečnik cevi koji se koristi za sonde može biti 25, 32, 40mm. Bušotina se, posle postavljanja sonde, zaliva bentonitom. Ovakav sistem se preporučuje gde nije moguće imati stabilan izvor vode.

Toplotna pumpa zemlja-voda sa horizontalno postavljenim cevima

Izmenjivač topote kod ovakvih sistema se može postaviti u obliku snopa vodoravnih cevi na dubini od 1.2 do1.5m sa međusobnim razmakom cevi od 0,4 do 0,8m. Prečnik cevi iznosi 25 ili 35mm. Dužina jedne izmenjivačke sekcije iznosi do 100m. Učinak horizontalnog izmenjivača je od 15 do 35 W/m2. Potrebna slobodna površina je od 2 do 2,5 puta veća od grejne površine. Ovakvi sistemi se obično primenjuju kod objekata gde se u toku izgradnje vrše veći zemljani radovi.